Ispod Neba Akropolja

Jer to savrseno bice jeste mamac za mladice
Ja sa njom u cetri oka napolje dok zora svice
Razgovori duge price tu na kllupi dvoje sede
Dok nam cestice iz srca svuda naokole lebde
Jedan minut puta sati posle zelja da je vratim
Puta razlomak u glavi kad na spavanje je pratim
Ali prosto je da shvati da je zelim pored sebe
Negde tamo ima decka ali sedi tu kraj mene
Nema glum enema ljutnje kada dodornu se ruke
Cak I brbljivi zacute kada grudi im zadrhte
Uvek prijatna I lepa kada nabaci mi osmeh
Dok joj hladan morski vetar mazi pramen smedje kose
Reci govore da klecim ispod zelje da si moja
Kada rekli smo u Sali da je ljubav sirok pojam
Onda neka visa sila spoji dvoje sto se vole
Nekad spoji ljudska bica,a nekad obalu sa morem

Ispod neba akropolja dok nam talas mora svira
Citam njena osecanja sto u sebi tesko skriva
Divan momenat se pamti dok sa njom na plazi setam
Kad bi mogo da se vratim ja bih s njom na kraj sveta

Svaka noc je bila duga,stalno menjali smo teme
Na tim ulicama nocu postala je deo mene
A kad razgovorom skrenem onda pocnem I da mucam
Jer te reci koje drhte jesu izdajice srca
Njeno tako skladno telo po dimenzijama maste
Prati govor lepih reci dok ne skapiram sta kaze
Jedna kompetentna licnost ima smisao za humor
Tako prelepa I nezna kada savlada je umor
Leptirici telo vode kada osetim je pored
I za razliku od drugih ima nedokuciv pogled
Nesto iskreno I cisto,jedno drzanje ko dama
Kao riznica bogatstva koja ceka svetlo dana
Slika vredi mnogo reci nisam usamljen da pucam
Pa u meni to sto stvara drzim podalje od srca
Neka vreme cini svoje prepustam se volji vetra
Jer te stvari koje voli covek mora I da ceka

Ispod neba akropolja dok nam talas mora svira
Citam njena osecanja sto u sebi tesko skriva
Divan momenat se pamti dok sa njom na plazi setam
Kad bi mogo da se vratim ja bih s njom na kraj sveta