Lapis Lazzuli

Odmah iza ponoci
dolazis mi tiho ti
iz svog sveta grehova
dolazi moj Jehova
U crnom plastu greha svog
vreba kao macka on
propinje se, izvija
vatrom me obavija
U grudima trazi zlato
za to bi i oci dao
al' krijem ga ispod brda
nece ga naci
Da preplovi sedam mora
i preleti devet gora
da trazi jos mnogo vise
nece ga naci
U prvom casu mislim ja
da hrabra sam i da ga znam
da mogu ga nadmudriti
varkom ga opciniti
Sve dok me ne dodirne
tad uzbudi mi zmije te
vrelih zenskih prstiju
predajem se, ima me
U grudima trazi zlato
za to bi i dusu dao
pliva u zutom blatu
nece ga naci
Da preplovi sedam mora
i preleti devet gora
da trazi jos mnogo vise
nece ga naci
U mrklom mraku on i ja
jedno naspram drugoga
gde su dani ljubavi
u sta se pretvorili
U sedmoglave azdaje
i sve barske duhove
sto lete svud po sumama
podvodnim dubinama
U grudima trazi zlato
za to bi i oci dao
odjednom se greha boji
ljubavne kazne
Da preplovi sedam mora
i preleti devet gora
da trazi jos mnogo vise
nece ga naci
Lagano noci dodje kraj
kroz okno cujem zore dah
vidim gde se primice
s telom kao vreteno
Oko vrata vezuje mi meseceve pantljike
i ko kamen baca me
u podvodne vrtove
Dok lebdim po dubinama
on vec je na planinama
ka svom svetu grehova
bezi sad moj Jehova
Na dnu tad videh cudan, lep
u belom prepun zena svet
belih i mirisljavih
podvodnih i providnih
Rusalke, vile recne
vas molim da primite me
i date mi snagu
da prebolim sto pre
Da idemo svud na brda
igramo sve do jutra
da ljubav pokopam svoju
znam da je kraj
Rusalke, vile recne
vas molim da primite me
na brda do zivog peska
njemu je kraj
I mrtav on trazi zlato
sto nikad ga nije nas'o
rusalke, znajte, u strahu
njegov je kraj